Arhiva Kategorije: Kad odrastem…

Kaže Tara da će kad odraste biti pesek. Sklupčat će se na mekani krevetić i voditi jedan krajnje udoban pasji život. Evo ovako.

hm, tko kaže da je pasji život loš

A sad kad sam još mali , moje brodiće gradi baka. Ipak je ona tu najstručnija. A ja ih marljivo testiram na Bundeku.

I to ni manje ni više nego milenijskih fotografija. U biografiji će mi pisati da sam prvu uslikao na drugi rođendan. I da mi je uzor oduvijek bio Dobri tata (a ne striček Strikoman kako bi to netko mogao pomisliti), te da me u prvim koracima ohrabrivala mama Karin, koja je glumila stativ dok sam ja stiskao okidač.
Dakle ovo je moja prva. Kad se uzme u obzir da sam sve protagoniste sam rasporedio po sceni uspjeh je tim veći.

Dok se mama bori s logiranjem na YouTube moje recitacije bivaju sve kompleksnije. Kišu koja pada, travu koja raste i goru zelenu, nadopunio sam s tom gorom u kojoj raste drvo, tanko visoko, a savladao sam i prvu kiticu Ratko Zvrkovog vlakića.

Prugom juri brzi vlak
Sve stenje i huče
U punim vagonima
Trista djece vuče.

Ako tako nastavim na slijedećoj Božićnoj priredbi  Djedu ću Mrazu i ja recitirati
Bože mili, kud sam zašo (noć me stigla u tuđini…) baš kao što je to i moja mama prije više od 30 (!) godina činila.

Da, da, zaista je istina. Koncept, dizajn, izvedba i raspored korisnika – sve je samo mojih ruku djelo. Ma ‘ko me onda tako pametnog ne bi samo za sina poželio.

[image:1351:c:s=1:l=p]